HR - Ljudski Resursi - Srbija

Usavršavanjem do posla

Zbog krize, tranzicije pa i novih tehnologija u Srbiji 760.000 ljudi traži posao, a od njih je pak svaki treći u prilici da se zbog modernizacije sam doškoluje ili usavršava. Među njima su i oni koji žele da se bave jorgandžijskim, sodadžijskim ili fotografskim zanatom, zanimanjima koje nijedna tehnološka revolucija ili modernizacija nije uspela da uništi.

Svakoj trećoj nezaposlenoj osobi, od ukupno 760 000, koliko ih je na domaćem tržištu rada, zbog zastarevanja zvanja, napretka u oblasti tehnologije i modernizacije industrije, u potrazi za poslom nedostaju poželjne kvalifikacije. Među onima kojima su potrebni doškolovanje i prekvalifikacija, najčešće su zanatlije: jorgandžije, sodadžije, daktilografi, razvijači foto-filmova.

Nekada se na izradu fotografija čekalo danima, sa uzbuđenjem, a ni cena nije bila sitnica. Razvojem tehnologije ali i društvenih mreža, posao fotografa, naročito poslednjih 5 godina, upada u krizu. Manje je mušterija, niže su i cene, a brojnije akcije i popusti.

"Najveći broj mušterija koji i dalje izrađuju fotografije su neke stare generacije koje su navikle da idu kod fotografa i to jednostavno im je neko uživanje i neka navika koju su stekli godinama izrađujući, nove generacije sada više nemaju tu meku naviku i osećaj kako se to radi", kaže Stefan Simić, vlasnik fotografske radnje

Razvoj tehnologija utiče na potrebe na tržištu rada, pa je tako danas jedna od najpoželjnijih veština-informatička pismenost. Ipak, zvanična srpska klasifikacija zanimanja, starija je od dve decenije, i trebalo bi da u narednih godinu i po dana bude zamenjena novom. Od oko 3 i po hiljade zanimanja, u istoriju će otići skoro polovina.

"Uzmite samo IT oblast, koliko se tu uposlednje 2,3 godine promenilo programa i ako imate recimo inženjera elektrotehnike, neka je bio i super student pre 5 godina, ako nije pratio te promene i radi recimo u nekim starim programskim alatima praktično nema šanse da dođe do posla u struci. iako je to jedan od najtraženih struka ne samo u Srbiji nego u regionu, pa i u svetu", kaže Dragan Đukić iz NSZ.

Oko 4 000 ljudi, prošle godine, prošlo je kroz neki od programa službe zapošljavanja, za prekvalifikacije, dokvalifikacije i razne obuke.

"Srbija dramatično povećava broj visoko obrazovanih ljudi i ti ljudi pored toga što znaju da barataju savremenim tehnologijama imaju više informacija mnogo se više čita, posebno preko interneta i samim tim ljudi postaju daleko sposobniji da se suoče sa promenom zanimanja. Dakle jedan stari sistem gde se vi pripremate da ceo život radite jedan isti posao danas praktično nestaje", kaže Goran Nikolić, ekonomista.

Primer trke sa zahtevima modernog društva u Francuskoj, jesu diplome pojedinih fakulteta sa rokom trajanja od 5 godina, za one koji se bave AJ-TI sektorom ili na primer biotehnologijom. Produžetak važenja stručnosti obezbeđuje se redovnim polaganjem ispita, koji bi potvrdili kvalifikacije za radno mesto.